ви̏те̄з
витез
Лема
витез
Извор
том 1, стр. 381, редослед 17
- 1.а.
(вок. ви̏те̄же; мн. ви̏те̄зи и ви̏тезови) у западној Европи у средњем веку припадник племићког сталежа ратника коњаника; племић (нижег ранга); коњаник (ратник) уопште.
history— Ја нисам феудалац, нисам крвожедан силовит витез средњега вијека.
Постали су јој нар. књижевности ближи и дражи народни јунаци него туђински витезови.
Вечер целоr жале зеленкоњицИ своје лепе витезе пале.
- 1.б.
члан нарочите средњовековне војне или полувојне организације; носилац неког ордена.
- 2.а.
јунак, херој. —Показаше да су достојни потомци косовскиХ витезова. Дом.
- 2.б.
борац за неку идеју, бранилац, заштитник кога или чега.
— Ми смо сад витези Мисли.
- 3.
човек отменог, галантног држања, нарочито према женама; љубавник, каваљер.
— ир. Она ... би прснула у смек оставивши витеза свог на цедилу.
- 4.
песн. (као епитет уз им. коњ) бојни.
folk— Ги не слази са коња витеза.
А коњ витез, ко̑ планина црна, тешком ногом камен станац слама.
Фразе
~ без страха и мане човек храбар и високих моралних особина витез под везИЦ 8Ист. носилац високог одликовања енглеског двора; ~ тужнога лица Дон Кихот, јунак истоименога Сервантесова романа.
Изворни текст (OCR)
ви̏те̄з м (вок. ви̏те̄же; мн. ви̏те̄зи и ви̏тезови) 1. ист. а. у западној Европи у средњем веку припадник племићког сталежа ратника коњаника; племић (нижег ранга); коњаник (ратник) уопште. — Ја нисам феудалац, нисам крвожедан силовит витез средњега вијека. Шен. Постали су јој нар. књижевности ближи и дражи народни јунаци него туђински витезови. Прод. Вечер целоr жале зеленкоњицИ своје лепе витезе пале. Макс. б. члан нарочите средњовековне војне или полувојне организације; носилац неког ордена. 2. а. јунак, херој. —Показаше да су достојни потомци косовскиХ витезова. Дом. б. борац за неку идеју, бранилац, заштитник кога или чега. — Ми смо сад витези Мисли. Наз. 3. човек отменог, галантног држања, нарочито према женама; љубавник, каваљер. — ир. Она ... би прснула у смек оставивши витеза свог на цедилу. Петр. В. 4. нар. песн. (као епитет уз им. коњ) бојни. — Ги не слази са коња витеза. НП Вук. А коњ витез, ко̑ планина црна, тешком ногом камен станац слама. Фил.