Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ви̏те̄шкӣ

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 382

ви̏те̄шкӣ

витешки

Лема

витешки

Извор

том 1, стр. 382, редослед 2

  1. 1.

    који се односи на витезове, који је као у витезова, с особинама витезова.

    с — средњи род
    — Имао је у себи нечега витешкога
    Срем.
    Држање мушко, витешко.
    Ћоп.
  2. 2.

    велики, тежак (о мукама, невољи).

    folk
    нар. — народски
    — Када видјех витешку невољу, забоље ме срце, проговорих.
    Њег.
Изворни текст (OCR)
ви̏те̄шкӣ, -а̄, -о̄ 1. који се односи на витезове, који је као у витезова, с особинама витезова. — Имао је у себи нечега витешкога. Срем. Држање мушко, витешко. Ћоп. 2. нар. велики, тежак (о мукама, невољи). — Када видјех витешку невољу, забоље ме срце, проговорих. Њег.