ви̏те̄штво

витештво

Лема

витештво

Извор

том 1, стр. 382, редослед 4

1.а.
витешки сталеж; титула витеза.
— Ја нијесам добио ништа: ни биљежништва ни витештва.
Љуб.
1.б.
друштвени поредак у којему је постојао витешки сталеж.
— За доба витештва почео се развијати новији роман. В 1871.
2.
високо поимање части, племенитост, друштвеност и галантност као особине некадашњих витезова.
— Емруш зна правила витештва, испусти из руку лепезу.
Мат.
И напојено духом витештва и традиције ... оно се жртвовало.
Вас.
3.
јунаштво.
— Уз њих уз гусле плаче, пева, тужи глава седа и витештво својих старих приповеда.
Јакш. Ђ.
И зато је постала алка да се оно старо витештво не изгуби.
Шимун.

Изворни текст (OCR)

ви̏те̄штво с 1. а. витешки сталеж; титула витеза. — Ја нијесам добио ништа: ни биљежништва ни витештва. Љуб. б. друштвени поредак у којему је постојао витешки сталеж. — За доба витештва почео се развијати новији роман. В 1871. 2. високо поимање части, племенитост, друштвеност и галантност као особине некадашњих витезова. — Емруш зна правила витештва, испусти из руку лепезу. Мат. И напојено духом витештва и традиције ... оно се жртвовало. Вас. 3. јунаштво. — Уз њих уз гусле плаче, пева, тужи глава седа и витештво својих старих приповеда. Јакш. Ђ. И зато је постала алка да се оно старо витештво не изгуби. Шимун.