Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ви̏ти

несврштом 1, стр. 382

ви̏ти

вити

Лема

вити

Извор

том 1, стр. 382, редослед 6

  1. а.

    завијати (гласом), урлати.

    — У планини вију курјаци.
    Јакш. Ђ.
    Псето, ужасно вијући, откотрља се у страну.
    Ћор.
  2. б.

    фиг. дувати хучећи (о ветру).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Гдјено зими љути вију вихри.
    Март.
    Чини ми се ... да сам њива изнад које ветар вије.
    Макс.
Изворни текст (OCR)
ви̏ти2, ви̏је̄м несврш. а. завијати (гласом), урлати. — У планини вију курјаци. Јакш. Ђ. Псето, ужасно вијући, откотрља се у страну. Ћор. б. фиг. дувати хучећи (о ветру). — Гдјено зими љути вију вихри. Март. Чини ми се ... да сам њива изнад које ветар вије. Макс.