вѝтлати
витлати
Лема
витлати
Извор
том 1, стр. 383, редослед 13
- 1.а.
окретати, обртати, чинити да што лепрша.
— Вјетар хлади узнојено чело и на плоту витла рубље сушено.
- 1.б.
чинити да се што врти Уокруг, вртети, ковитлати.
— Гле, ветар како развејава лишће, витла га уокруг.
Звиждао је хладан сјеверњак витлајући гадном прашином.
Лудо срце, зар ти је жао да те не витла бура беспућем?
- 1.в.
махати, млатарати чиме.
— Бикови љутито мучу ... витлају роговима.
Јурнуо је го ... витлајући сабљом.
- 1.г.
бацати.
— И једну жандарску капу витлали смо с ноге на ногу.
- 2.
терати, вијати, гонити кога.
— Трчи по авлији ... витла кокоши и ћурке.
Без оструга витла бедевију као зебру.
Ко зна куд их живот витла.
Све те домобранске судбине ... витлане од фронта до фронта ... тужне су и трагичне.
- 3.
кретати се у вртлогу, ковитлати се.
— Тако је потмуо и зао облак што витла над њим.
Али тешка, злокобна слутња витлала је по души.
- 4.
скитати се, луњати јурећи.
— Иначе мачак витла по целу ноћ.
Фразе
~ очима гледати унаоколо,зверати.
Пододреднице
1. окретати се, обртати се врло брзо. — Вјетрострој вентилатор за кулисама поче се од себе витлати. Шен. Коло се плаховито вије, витла све брже ... попут вихора. Ств. 1948. 2. комешати се, ковитлати се (о ветру, снегу, праху, диму). — Силне облачине црнорујна дима витлаху се бијесно зраком. Шен. Витла се ветар кроз празне ходнике као да се духови мотају. Јакш. М. фиг. По окопнелим грудима се једино витлају ... снови. КН 195б. 3. летети, трчати амо-тамо, мотати се. — Ласте се витлају изнад комшијски2 кровова. Ћор. Ми, деца, сувише му досадимо ... витлајући се око њега. Станк. 4. лепршати, вихорити. — Гледај како се витлају пера у кукуруза! Вес. За њим се витлао дуги бијели плашт. Гор. 5. уз. повр. а. јурити један другог. — Како се весело витла у ваздуху пар голубова! Ранк. б. прогањати један другог. — Да се браћа тако витлају и јуре, је л то слабост наша ? Шапч
Изворни текст (OCR)
вѝтлати, -а̄м несврш. 1. а. окретати, обртати, чинити да што лепрша. — Вјетар хлади узнојено чело и на плоту витла рубље сушено. Матош. б. чинити да се што врти Уокруг, вртети, ковитлати. — Гле, ветар како развејава лишће, витла га уокруг. Јакш. М. Звиждао је хладан сјеверњак витлајући гадном прашином. Шимун. фиг. Лудо срце, зар ти је жао да те не витла бура беспућем? Андр. И. в. махати, млатарати чиме. — Бикови љутито мучу ... витлају роговима. Наз. Јурнуо је го ... витлајући сабљом. Чол. г. бацати. — И једну жандарску капу витлали смо с ноге на ногу. Лал. 2. терати, вијати, гонити кога. — Трчи по авлији ... витла кокоши и ћурке. Вес. Без оструга витла бедевију као зебру. Вел. фиг. Ко зна куд их живот витла. Јакш. М. Све те домобранске судбине ... витлане од фронта до фронта ... тужне су и трагичне. Матк. 3. кретати се у вртлогу, ковитлати се. — Тако је потмуо и зао облак што витла над њим. Макс. фиг. Али тешка, злокобна слутња витлала је по души. Јакш. Ђ. 4. скитати се, луњати јурећи. — Иначе мачак витла по целу ноћ. Сек.