ви̏чан
вичан
Лема
вичан
Извор
том 1, стр. 385, редослед 14
- 1.
навикнут.
— Шарена маса, вична на вашарску ларму свога доба ... дабогме да се морала усамљеноме мислиоцу сита насмејати.
Ганутљиво је било видјети тога ... практичном животу вична човјека.
- 2.
искусан, вешт, спретан.
— Вична сам господарству.
Бејаше он савестан чиновник, а спреман и вичан своме послу.
- 3.
који нешто добро познаје, зна, зналачки, стручан.
— Поче свирати »Ваљевчицу«, али невешто. Кад одујми рече: »Нисам баш вичан добро, али изучићу«.
Људи вични овим стварима одавно су изрекли као нарочито да само »добро писане« књиге остају.
Изворни текст (OCR)
ви̏чан, -чна, -чно 1. навикнут. — Шарена маса, вична на вашарску ларму свога доба ... дабогме да се морала усамљеноме мислиоцу сита насмејати. Јакш. Ђ. Ганутљиво је било видјети тога ... практичном животу вична човјека. Бег. 2. искусан, вешт, спретан. — Вична сам господарству. Шен. Бејаше он савестан чиновник, а спреман и вичан своме послу. Дом. 3. који нешто добро познаје, зна, зналачки, стручан. — Поче свирати »Ваљевчицу«, али невешто. Кад одујми рече: »Нисам баш вичан добро, али изучићу«. Вес. Људи вични овим стварима одавно су изрекли као нарочито да само »добро писане« књиге остају. Поп. Б.