Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

вишѐстран

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 387

вишѐстран

вишестран

Лема

вишестран

Извор

том 1, стр. 387, редослед 22

  1. 1.

    који има више страна: ~ призма.

  2. 2.

    који се одликује ширином погледа, разноликошћу интересовања, многостран.

    — Не двостран и вишестран, него убеђено једностран критичар поезије.
    Сек.
    Показала је вишестране могућности свога дара. НК 194б.
Изворни текст (OCR)
вишѐстран, -а, -о 1. који има више страна: ~ призма. 2. који се одликује ширином погледа, разноликошћу интересовања, многостран. — Не двостран и вишестран, него убеђено једностран критичар поезије. Сек. Показала је вишестране могућности свога дара. НК 194б.