Одредница

ви̏шпњӣ

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 388

ви̏шпњӣ

вишпњи

Стална адреса

Лема

вишпњи

Извор

том 1, стр. 388, редослед 16

  1. 1.

    небески, божански.

    — Вишњи отац Узе га Вука из средине наuе.
    Јаг.
    Јер је вишњих сила одлука то била.
    Јурк.
    Ој вишња Афродито!
    Гал.
  2. 2.

    (у именичкој служби) м највише биће, бог.

    — Да га вјера и нада у праведност Вишњега још не би уздржавала, овај би народ био у сумњи.
    Старч.
    Дар Вишњега за заборав и весеље.
    Сим.
  3. 3.

    индив. в. висински.

    индив. — индивидуалнов. — (после броја) век
    — А са сјевера видиш уза вишњу стрмен гдје охоли Ловћен уздиже небу чарну главу.
    Љуб.
Изворни текст (OCR)
ви̏шпњӣ, -а̄, -е̄ 1. небески, божански. — Вишњи отац Узе га Вука из средине наuе. Јаг. Јер је вишњих сила одлука то била. Јурк. Ој вишња Афродито! Гал. 2. (у именичкој служби) м највише биће, бог. — Да га вјера и нада у праведност Вишњега још не би уздржавала, овај би народ био у сумњи. Старч. Дар Вишњега за заборав и весеље. Сим. 3. индив. в. висински. — А са сјевера видиш уза вишњу стрмен гдје охоли Ловћен уздиже небу чарну главу. Љуб