ви́јати

вијати

Лема

вијати

Извор

том 1, стр. 368, редослед 32

1.
терати, гонити, витлати (кога).
— Већ унапријед се веселио како ће вијати и мотати славни цех постоларски.
Шен.
Чуо је да пуца грање за њим, па му се учини да га неко вија.
Вес.
2.
повијати, мотати.
— Свему колу млада коловођа, вија колом како вијор гором.
НП Вук
Бијаху велике муке што су му душом вијале.
Ђал.

Пододреднице

~ се

1. уз. повр. — Дјевојчуљци што једва одрастоше ишли с момчићима шалећи се и вијајући се по путу. Бен. 2. покр. лепршати, вити се. — Док Неретва плава о крш се разбија и сребрни галеб над њоме се вија. Шант

уз. повр.лепршати, вити се.

Изворни текст (OCR)

ви́јати, ви̑ја̄м несврш. 1. терати, гонити, витлати (кога). — Већ унапријед се веселио како ће вијати и мотати славни цех постоларски. Шен. Чуо је да пуца грање за њим, па му се учини да га неко вија. Вес. 2. повијати, мотати. — Свему колу млада коловођа, вија колом како вијор гором. НП Вук. фиг. Бијаху велике муке што су му душом вијале. Ђал.