вијо̀глав

вијоглав

Лема

вијоглав

Извор

том 1, стр. 369, редослед 15

1.
који извија главом;жив, немиран, (о животињама).
— Шојке вијоглааве... зачирикну гласно.
Наз.
Затим ухвати вијоглаву кобилу.
Моск.
2.
лакомислен, ветропираст, вртоглав; обестан, самовољан (о људима).
— Чекај, руљо весела и вијоглава!
Вел.
И на шумску чету насрташе он, вијоглав и окрутан.
Кос.
Ријечи су ... вијоглави ритми у рујним зорама.Фран.

Изворни текст (OCR)

вијо̀глав, -а, -о 1. који извија главом;жив, немиран, (о животињама). — Шојке вијоглааве... зачирикну гласно. Наз. Затим ухвати вијоглаву кобилу. Моск. 2. лакомислен, ветропираст, вртоглав; обестан, самовољан (о људима). — Чекај, руљо весела и вијоглава! Вел. И на шумску чету насрташе он, вијоглав и окрутан. Кос. фиг. Ријечи су ... вијоглави ритми у рујним зорама.Фран.