вѝјуга
вијуга
Лема
вијуга
Извор
том 1, стр. 369, редослед 31
- 1.
(дат. -зи) извијена линија завој, кривина.
— Низ образе му цуриле криве вијуге прљаве воде.
На њеним слепим очима одскочише набрекле плаве вијуге.
- 2.
анат. набор коре великога мозга.
— Сва површина великог мозга набрана је и пуна вијуга.
Фразе
нема ниједне вијуге у мозгу луд је.
Изворни текст (OCR)
вѝјуга ж (дат. -зи) 1. извијена линија; завој, кривина. — Низ образе му цуриле криве вијуге прљаве воде. Рад. Д. На њеним слепим очима одскочише набрекле плаве вијуге. Вас. 2. анат. набор коре великога мозга. — Сва површина великог мозга набрана је и пуна вијуга. НЧ.