Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

вѝјугаст

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 369

вѝјугаст

вијугаст

Стална адреса

Лема

вијугаст

Извор

том 1, стр. 369, редослед 35

  1. —

    = вијугав.

    — Кап за капљом клизила је у вијугастим цртама по стаклу. Крл. вију̀гати (се), -а̄м (се) несврш. 1. чинити вијуге, кривудати;ићи, кретати се вијугаво.
    — Речица се вијуга.
    Глиш.
    Да ли овуда вијуга путељак ...
    Уј.
    Та се мелодија вијуга у облику једне октаве.
    Коњов.
    2. врсти се, мотати се.
    — Видио сам и схватио какав црни дух ... вијуга око нашеrа праrа.
    Ков. А.
    3. фиг. заобилазити истину, изврдавати.
    — Вијугајући амо и тамо, напокон је признала
    Кум.
Изворни текст (OCR)
вѝјугаст, -а, -о = вијугав. — Кап за капљом клизила је у вијугастим цртама по стаклу. Крл. вију̀гати (се), -а̄м (се) несврш. 1. чинити вијуге, кривудати;ићи, кретати се вијугаво.— Речица се вијуга. Глиш. Да ли овуда вијуга путељак ... Уј. фиг. Та се мелодија вијуга у облику једне октаве. Коњов. 2. врсти се, мотати се. — Видио сам и схватио какав црни дух ... вијуга око нашеrа праrа. Ков. А. 3. фиг. заобилазити истину, изврдавати. — Вијугајући амо и тамо, напокон је признала Кум.