Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

вла̀дика

мтом 1, стр. 390

вла̀дика

владика

Лема

владика

Извор

том 1, стр. 390, редослед 12

  1. 1.

    цркв. највиши чин у православној цркви, поглавар црквене области, епископ.

    цркв. — црквено
  2. 2.

    ж жена из племићке породице, властелинка.

    archaic
    ж — женски родзаст. — застарело
    — Док је Бартол Кашић развијао своју дјелатност, посвећујући своје набожне списе дубровачким владикама и госпарима ... дјеловало је у Дубровнику неколико пјесника.
    Комб.
    Ђуро се ожени владиком млетачком.
    Љуб.
  3. 3.

    ж врста морске рибе, кнез.Финк.

    zoology
    ж — женски родзоол. — зоологија
Изворни текст (OCR)
вла̀дика м 1. цркв. највиши чин у православној цркви, поглавар црквене области, епископ. 2. ж заст. жена из племићке породице, властелинка. — Док је Бартол Кашић развијао своју дјелатност, посвећујући своје набожне списе дубровачким владикама и госпарима ... дјеловало је у Дубровнику неколико пјесника. Комб. Ђуро се ожени владиком млетачком. Љуб. 3. ж зоол. врста морске рибе, кнез.Финк.