Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

вла́кно

стом 1, стр. 391

вла́кно

влакно

Лема

влакно

Извор

том 1, стр. 391, редослед 15

  1. 1.

    (ген. мн. вла̑ка̄на̄) танка, длакаста нит, природна или направљена.

    ген. — генитивмн. — множина
    — Имала је дивне вране косе, овде-онде прошаране по којим златним влакном.
    Вес.
    Паук се љуља на влакну паучине.
    Макс.
  2. 2.

    танка еластична кончаста твар у ткиву човечјег или животињског тела.

    biology
    биол. — биологија
    — И влакно свако забреца у мени.
    Наз.
  3. 3.

    технол. предиво као сировина за текстил (животињског, биљног или вештачког порекла).

    технол. — технологија
Изворни текст (OCR)
вла́кно с (ген. мн. вла̑ка̄на̄) 1. танка, длакаста нит, природна или направљена. — Имала је дивне вране косе, овде-онде прошаране по којим златним влакном. Вес. Паук се љуља на влакну паучине. Макс. 2. биол. танка еластична кончаста твар у ткиву човечјег или животињског тела. — И влакно свако забреца у мени. Наз. 3. технол. предиво као сировина за текстил (животињског, биљног или вештачког порекла).