Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

вла̏сно̄ст

жтом 1, стр. 392

вла̏сно̄ст

власност

Лема

власност

Извор

том 1, стр. 392, редослед 20

  1. —

    власништво, својина.

    — Тко је знао или читао какову идеју из туђих дјела, слободноју је предао илирском свијету кано своју власност. Ков. А. У Розлогама е књегиња била добро утврдила и почела их сматрати кано власност своју.
    Кнеж. Л.
Изворни текст (OCR)
вла̏сно̄ст, -ости ж власништво, својина. — Тко је знао или читао какову идеју из туђих дјела, слободноју је предао илирском свијету кано своју власност. Ков. А. У Розлогама е књегиња била добро утврдила и почела их сматрати кано власност своју. Кнеж. Л.