вла́чити
влачити
Лема
влачити
Извор
том 1, стр. 395, редослед 13
- 1.
вући, потезати што по чему.
— Комнен Халком о тле ударио, па га влачи по зеленој трави.
Разиграни волови влачаху оран плуг по разгрејаној земљи.
- 2.
влачом бранати, дрљати.
— Онда је видео како људи ору ... влаче, копају.
Не влачи цура у врту по лејама браном.
- 3.
гребенати, чешљати кудељу, лан, вуну.
— Она би ту вуну сама прала, гребенала, влачила, прела, препредала и мастила, па сновала и од тога ткала красне ћилиме.
Пододреднице
1. вућисе. — Поворке се сјена кроза собу влаче. Наз. Гледао је Машан како се као црна змија путем влачи свијет и нестаје тамо на дну. Лоп. 2. уз. повр. — Боже мили, немила позорја, по долини црној и крвавој ... ондје два се за гркљане влаче. Март
Изворни текст (OCR)
вла́чити, вла̑чӣм несврш. 1. вући, потезати што по чему. — Комнен Халком о тле ударио, па га влачи по зеленој трави. НПХ. Разиграни волови влачаху оран плуг по разгрејаној земљи. Шапч. 2. влачом бранати, дрљати. — Онда је видео како људи ору ... влаче, копају. Вес. Не влачи цура у врту по лејама браном. Наз. 3. гребенати, чешљати кудељу, лан, вуну. — Она би ту вуну сама прала, гребенала, влачила, прела, препредала и мастила, па сновала и од тога ткала красне ћилиме. Шимун.