вла̀чица

влачица

влачица

том 1, стр. 395, редослед 15

1.
дем. од влака.
дем. — деминутив, деминутивно
2.
мн. саонице на којима се вуку дрва и сл.
мн. — множинасл. — слично
— Ујармио волиће у влачице, ручице оплео ланцима.
Гор.

Изворни текст (OCR)

вла̀чица ж 1. дем. од влака. 2. мн. саонице на којима се вуку дрва и сл. — Ујармио волиће у влачице, ручице оплео ланцима. Гор.