вла̀чуга
влачуга
Лема
влачуга
Извор
том 1, стр. 395, редослед 16
- 1.
комад дрвета или железа којим се паочи, кочи точак. Вук Рј
dialectal - 2.а.
мн. просто начињене саонице.
— Готов сам био заплакати, кад год би погледао моје нове влачуге под стрехом. Брата ми беше начинио саонице, танке па заошинуте у шиљак.
- 2.в.
влачале.
Изворни текст (OCR)
вла̀чуга ж покр. 1. комад дрвета или железа којим се паочи, кочи точак. Вук Рј. 2. мн. а. просто начињене саонице. — Готов сам био заплакати, кад год би погледао моје нове влачуге под стрехом. Брата ми беше начинио саонице, танке па заошинуте у шиљак. Шапч. б. в. влачале.