Одредница

во̀да

жтом 1, стр. 396

во̀да

вода QA: medium

Лема

вода

Извор

том 1, стр. 396, редослед 4

  1. 1.а.

    (дат. во̀ди и во̏ди, ак. во̏ду; мн во̏де, ген. во́да̄) текућина, течност прозирна, без боје, најчешће без мириса и укуса, која чини реке, језера и мора и која је хемијски спој, једињење водоника и кисеоника (Н.О).

    дат. — дативак. — акузативген. — генитив
    — После добре гозбе ... капиџибашу је од оштре босанске воде ухватила ... грозница.
    Андр. И.
  2. 1.б.

    назив за разне водене отопине, растворе и течности сличне води (1а): минерална ~, лековита ~, кречна ~

    за косу, мирисна ~, борна ~ итд.
  3. 2.

    мн. а. водене масе језера, река: текуће воде, воде Саве, воде Ибра, стајаће воде. б. водена пространства; делови мора који припадају једној држави.

    Брод се ... задржао у водама северног Шпицберrа. Петр. М. фиг. пеј. правац рада, мишљења, схватања, начин изражавања, манир(а). — Шездесетих година прошлога века она књижевност је ... била огрезла у водама болесног романтизма.Бошк.
  4. 3.

    морска струја.

    Носи ли та вода пут Трста кад је зову наши рибари »вода озгор«, а од Грста ... »вода оздо«. Рј. А.
  5. 4.

    текућина, течност коју излучује живи организам људски, животињски или биљни а. мокраћа.

    Стала му вода. Вук Рј. Мучи ме вода, него ме причекај ту док се повратим. Љуб. б. зној. — Види како их је зној пробио. Сва им је кошуља у води. Ћип. За мене је света вода са чела. Лоп. в. сузе. — Колико слане воде због Росалине по твом лицу оде! Богдан. г. пљувачка. — А уста му се залила водом од пожуде за печенком. Ков. А. Свима је вода ишла на уста и осећали су мирис и укус пржених врабаца. Рист. 5.(услужби прилога, у инструменталу) воденим путем: путовати водом. хем. спој, једињење соне и душичне, азотне киселине; чисте (најчистије) воде (често о дијаманту или бисеру) прави (најчистији), без икакве примесе; читати, говорити као 2б Речник српскохрватскога књижевног језика, I воду читати, говорити течно, врло добро, без прекидања; девета ~ кисела врло далек или никакав род; горка ~у води растворена горка со (магнезијум-сулфат), која се употребљава против констипације, затвора; ходати (ићи) као по води ходати несигурно; ићи низ воду, пустити кога низ воду пропасти, пропадати, пустити да пропа(д)не. — Шта се лепиш за сиротињу? Пусти је нека иде низ воду куд је пошла. Андр. И.; има (нечеrа) као воде има (нечега) у великом изобиљу; између ватре и воде (бити) бити, налазити се између две опасности, између два зла; као из воде (расти, напредовати и сл.) врло брзо, нагло; као мало воде на длану (гледати, пазити, чувати) најбоље што се може, као нешто врло драгоцено; као (хладне) воде у изобиљу, доста; као кап воде у море сасвим мало, недовољно; као водом поливен неугодно изненађен; кров (кућа) на једну воду (на две, на четири воде) кућа на јеуну, на ӯве, на четири кровне стране ; кроз ватру и воду проћи проћи кроз највеће тешкоће и искушења у животу; крв није ~ не може се бити равнодушан према неком сроднику; лака (мека) ~ хем. е́ода с малим раствором киселог калцијум-карбоната и магнезијум-карбоната; лук и ~ нешто безвредно, којешта; мирна ~ добар, миран човек; много је воде (од тоrа) протекло (или ће протећи) прошло је или ће проћи много времена; мртва ~ а) стајаћа вода; б) зној од страха, хладан зној (нпр. кад коме позли); мутити (замутити) коме воду стварати коме потешкоће где није очекивао; нагонити (наврнути, терати, вешто вући) воду на свој (туђи); млин, воденицу вешто удешавати прилике у своју (туђу) корист; на танке воде доћи (пасти) наћи се у беди, осиромашити; нека те (мутна) ~ носи нека буде по твојој вољи не пИје во Де то нема то никакве вредности; неверан као ~ несталан, превр̏тљив; ни у гору ни у воду никуд, никамо; низ воду пливати ићи путем најмањег отпора; осећати се као риба у води осећати се сасвим угодно, сигурно; оставити кога под водом напустити, оставити на цедилу, у највећој тешкоћи; писати по води радити узалудан, бескористан посао; по дливати коме воду подваљивати коме; ласкати да то и не осети; полити коГа хла дном водом угасити занос, довести у неприлику; попио (утопио) би га у чаши (у капи, у кашици, у жлици) воде урауио би му и највеће зло; превести же д на пре ко воде обманути, преварити кога да то и не осети; пропасти као у мутну воду нестати без трага; расти као из воде брзо, нагло и успешно се развијати, напредовати; слатка ~ природна вода која није слана: стајаћа ~ вода која не отиче; текућа ~ вода која тече, отиче; тиха ~ брег дере (рони) упорним рауом савлачавају се и највеће потешкоће; тешка ~ а) вода која садржава разних супстанција више него обична; б) хем. вода у којој се место обичног водоника налази тешки водоник (t.О); тиха ~ в. мирна вода; трести се као шиба на води јако се трести, дрхтати; тући по води, тући воду у авану (мужару, туцњу) радити бескористан посао; у капи вод е (к ога) попити мрзети, желети уништити (кога); у мутној води (рибу) ловити (пецати) искоришћавати мутне, несређене прилике, околности; у ватру и воду ићи за кога бити спреман на све, без обзира на опасност; уз воду пливати тешко се пробијати у животу; исп. низ воду пливати; везала му се ~ не може да мокри; вода је дошла до грла (до носа, до уста, до ушију, до врата) врло је тежак, опасан положај; ~ му је ушла у уши постао је немиран, непослушан; доспео је у тежак, критичан положај; воде теку као што су текле, воде теку опет својим током све иде по староме, све остаје као што је било; воду решетом захватати (грабити) радити узалудан посао; возити на коме воду оптеретити кога врло тешким послом; запливати у чије воде прихватити чије гледиште, идеје; знати као воду знати врло добро; жива ~ вода која извире (за разлику од кишнице и сл.).

Фразе

артеска ~ вода из артеских бунара; бити на једну воду бити особењак; бура у чаши воде много речи ни око шта; бурова. ~ фарм. воуени раствор базног алуминијум-ацетата, који се употребљава за испирање рана и за облоге; царска
Изворни текст (OCR)
во̀да ж (дат. во̀ди и во̏ди, ак. во̏ду; мн. во̏де, ген. во́да̄) 1. а. текућина, течност прозирна, без боје, најчешће без мириса и укуса, која чини реке, језера и мора и која је хемијски спој, једињење водоника и кисеоника (Н.О). — После добре гозбе ... капиџибашу је од оштре босанске воде ухватила ... грозница. Андр. И. б. назив за разне водене отопине, растворе и течности сличне води (1а): минерална ~, лековита ~, кречна ~,