во̀дити
водити
Лема
водити
Извор
том 1, стр. 399, редослед 12
- 1.а.
(трп. прид. во̏ђен) несврш давати правац кретања коме идући испред њега, помажући га у ходу, показујући му пут, држећи га на вођици, мамећи га за собом.
— Не може да иде, ноге јој отекле, већ је воде.
Носите се, бјежите куда вас очи воде.
Стао тумачити истину и водити је на прави пут.
- 1.б.
одређивати правац, путању кретања чега; спроводити.
— И́з поводљиве води ријеке на усјеве воду.
- 1.в.
управљати кретањем чега, повлачити; руковати чиме.
— Далеко путници иду друг за другом у поља где некад цар вођаше плугом.
Нана је морала да спусти груду земље на његов ковчег. Свештеник јој држи и води руку.
Пјешадију мора водити идеја, идеја и опет идеја.
- 2.а.
одводити;силом одводити, терати.
— Видих, оче, милог мог Илију голоrлава, боса и крвава о корлату како га лугари ... воде.
- 2.б.
пратити као сват (младу), доводити младу младожењиној кући; узимати за жену.
— Мене љубиш, другу у двор водиш.
- 3.а.
предводити, бити на челу.
— Има ко да води народ.
Водили су и овдје у пјесништву Дубровчани.
- 3.б.
предводити (у колу, песми,свирци).
— толе пао у севдах, води коло, грациозно корача.
Гусле су водиле, ишле напријед као најбоља плесачица.
- 3.в.
измицати у натјецању, такмичењу испред осталих, бити први.
— Минуту касније »Динамо«је већ водио.
- 3.г.
руководити, управљати (чиме); бринути се о пословима (у границама чега).
— Она је водила кућу као најбрижљивија домаћица.
Он вечерас неће водити састанак.
- 3.д.
одржавати неки посао, неку радњу
— Водио је мали, солидни ... посреднички посао.
- 4.а.
пружати се, протезати се у одређеном правцу; служити као пут, пролаз, бити окренут према чему.
— Лево и десно од прозора воде степенице доле, у двориште.
Сви трагови опанака воде у шталу.
- 4.б.
доводити до чега, доприносити чему, имати што за последицу; наводити (на што).
— Замало да се нисам већ пропио ... Не знам чему то води?
Друга је ствар што ти лично осећаш и мислиш, али објективно твој став води разбијању одреда.
- 5.а.
састављати, уносити што писмено, попуњавати писменим подацима који прате ток чега.
— Нађени су и записници које су у путовању водила три верна друга.
Дон Кузма је болестан; води побожно контролу о својој тежини.
- 5.б.
записивати, уносити у неку службену, званичну књигу и сл., имати у евиденцији.
— Трошкове је водио и рачун полагао онај чупави реалист.
Ми те водимо у евиденцији.
- 6.
вршити, обављати, изводити.
— Банијска бригада... води надзор над шест стотина Италијана.
Њему је сад више него ишта потребан разговор друкчији него што га воде ти људи.
- 7.
тражити бика, парити се (о крави).
— Што ниси издвојила кравче? ... Видиш да води.
Изр.
љубав, пријатељство волети се, пријатељевати ~ парницу парничити се; порекло, родослов потицати; ~ рачуна (о чему) рачунати (с чим), бринути се (о чему);~ реч (главну, праву, велику) бити главни говорник, имати највећи утицај; шалу, шегу с неким збијати шалу шалити се; ~ весео живот весело, безбрижно живети ~ за нос варати, заваравати (кога).
Пододреднице
1. уз. повр. — Они су се још измала гледали, за руку се и у цркву водили. НПХ 2. управљати се према чему, руководити се чиме. — Преводилац водио се при овом избору много околношћу да је збирка намијењена средњошколским читаоцима. КХ 193б. 3. покр. ићи, шетати се. — Цијело јутро он се води с тим псом. Сиј
Изворни текст (OCR)
во̀дити, во̏дӣм (трп. прид. во̏ђен) несврш. 1. а. давати правац кретања коме идући испред њега, помажући га у ходу, показујући му пут, држећи га на вођици, мамећи га за собом. — Не може да иде, ноге јој отекле, већ је воде. Вес. Носите се, бјежите куда вас очи воде. Донч. фиг. Стао тумачити истину и водити је на прави пут. Бен. б. одређивати правац, путању кретања чега; спроводити. — И́з поводљиве води ријеке на усјеве воду. Марет. в. управљати кретањем чега, повлачити; руковати чиме. — Далеко путници иду друг за другом у поља где некад цар вођаше плугом. Дуч. Нана је морала да спусти груду земље на његов ковчег. Свештеник јој држи и води руку. Сек. фиг. Пјешадију мора водити идеја, идеја и опет идеја. Јонке. 2. а. одводити;силом одводити, терати. — Видих, оче, милог мог Илију голоrлава, боса и крвава о корлату како га лугари ... воде. Бог. б. пратити као сват (младу), доводити младу младожењиној кући; узимати за жену. — Мене љубиш, другу у двор водиш. НПХ. 3. а. предводити, бити на челу. — Има ко да води народ. Поп. Ј. Водили су и овдје у пјесништву Дубровчани. Водн. б. предводити (у колу, песми,свирци). — толе пао у севдах, води коло, грациозно корача. Лаз. Л. Гусле су водиле, ишле напријед као најбоља плесачица. Бен. в. измицати у натјецању, такмичењу испред осталих, бити први. — Минуту касније »Динамо«је већ водио. Вј. 1957. г. руководити, управљати (чиме); бринути се о пословима (у границама чега). — Она је водила кућу као најбрижљивија домаћица. Мар. Он вечерас неће водити састанак. Вуј. д. одржавати неки посао, неку радњу, — Водио је мали, солидни ... посреднички посао. Адум. 4. а. пружати се, протезати се у одређеном правцу; служити као пут, пролаз, бити окренут према чему. — Лево и десно од прозора воде степенице доле, у двориште. Бој. Сви трагови опанака воде у шталу. Куш. б. доводити до чега, доприносити чему, имати што за последицу; наводити (на што). — Замало да се нисам већ пропио ... Не знам чему то води? Кум. Друга је ствар што ти лично осећаш и мислиш, али објективно твој став води разбијању одреда. Ћос. Д. 5. а. састављати, уносити што писмено, попуњавати писменим подацима који прате ток чега. — Нађени су и записници које су у путовању водила три верна друга. Петр. М. Дон Кузма је болестан; води побожно контролу о својој тежини. Мар. б. записивати, уносити у неку службену, званичну књигу и сл., имати у евиденцији. — Трошкове је водио и рачун полагао онај чупави реалист. Срем. Ми те водимо у евиденцији. Козарч. 6. вршити, обављати, изводити. — Банијска бригада... води надзор над шест стотина Италијана. Дед. В. Њему је сад више него ишта потребан разговор друкчији него што га воде ти људи. Цес. А. 7. тражити бика, парити се (о крави). — Што ниси издвојила кравче? ... Видиш да води. Рад. Д. Изр.