Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

воза̀ка̄ње

стом 1, стр. 404

воза̀ка̄ње

возакање

Стална адреса

Лема

возакање

Извор

том 1, стр. 404, редослед 2

  1. —

    гл. им. од возакати (се) према возати (се).

    гл. — глагол, глаголскиим. — именица
    — Стане га возакати у поље. БК 1898. Возака се возом у првој воза̀кати (се), -а̄м (се) несврш. и уч. класи ... а одавде, кад пође у село, он пеuке.
    Ћос. Б.
Изворни текст (OCR)
воза̀ка̄ње с гл. им. од возакати (се). воза̀кати (се), -а̄м (се) несврш. и уч. према возати (се). — Стане га возакати у поље. БК 1898. Возака се возом у првој класи ... а одавде, кад пође у село, он пеuке. Ћос. Б.