Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

во̀за̄р

мтом 1, стр. 404

во̀за̄р

возар

Лема

возар

Извор

том 1, стр. 404, редослед 5

  1. 1.а.

    онај који се стара о возу, који управља њим или га покреће. а. онај који ради с теретним колима, кочијаш.

    с — средњи род
    — Стиже транспорт ... Нестрпљиво викаху возари нека им отворимо врата.
    Шен.
  2. 1.б.

    веслач на чамцу или на скели.

    — А возари весла дохватише, па на весла лађе окренуше.
    НП Вук
  3. 1.в.

    војн. војник који се стара ћо топовској или коморској запрези.

    војн. — војнички
    — Возари наши у трку одводе коње, праћени шраnнелским пукетићима више главе.
    Лаз. М.
  4. 2.

    возач (1).

    — Кладио се ... с неким трамвајским возаром.
    Јонке
  5. 3.

    фиг. вођ(а), предводник.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — И земљу коју су повели возари неутешно мали и болесне воље.
    Дис
Изворни текст (OCR)
во̀за̄р, -а́ра м 1. онај који се стара о возу, који управља њим или га покреће. а. онај који ради с теретним колима, кочијаш. — Стиже транспорт ... Нестрпљиво викаху возари нека им отворимо врата. Шен. б. веслач на чамцу или на скели. — А возари весла дохватише, па на весла лађе окренуше. НП Вук. в. војн. војник који се стара ћо топовској или коморској запрези. — Возари наши у трку одводе коње, праћени шраnнелским пукетићима више главе. Лаз. М. 2. возач (1). — Кладио се ... с неким трамвајским возаром. Јонке. 3. фиг. вођ(а), предводник. — И земљу коју су повели возари неутешно мали и болесне воље. Дис.