Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

во́зати

несврштом 1, стр. 404

во́зати

возати

Лема

возати

Извор

том 1, стр. 404, редослед 18

  1. 1.

    и уч. возити тамо-овамо, више пута; возити ради забаве, шетње.

    уч. — учестали глагол
    — Нијесу биле особите кобиле], ал он је опет с њима возао господу на комИсије.
    Ивак.
  2. 2.

    фиг. радити, управљати с ким по милој вољи.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислус — средњи род
    — А сиромах Ратко сувише је мек и добар, сав душа, па га возају и обрћу како хоће.
    Андр. И.

Пододреднице

~ се

чешће се возити превозним средством. — Кад би се год возио на трамвају, чича Гроздан би покупио карте од оних што се возају, носио их своме Пуши. Срем

чешће се возити превозним средством.
Изворни текст (OCR)
во́зати, во̑за̄м несврш. и уч. 1. возити тамо-овамо, више пута; возити ради забаве, шетње. — Нијесу биле особите кобиле], ал он је опет с њима возао господу на комИсије. Ивак. 2. фиг. радити, управљати с ким по милој вољи. — А сиромах Ратко сувише је мек и добар, сав душа, па га возају и обрћу како хоће. Андр. И.