Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

во̀за̄ч

мтом 1, стр. 404

во̀за̄ч

возач

Лема

возач

Извор

том 1, стр. 404, редослед 21

  1. 1.

    онај који вози, који управља моторним или сличним возилом (шофер, стројовођа, машиновођа и др.).

    др. — друго
    — Возач је клечао, отирући блатобране.
    Сим.
    Свим београдским трамвајима сада управљају возачи. Пол. 1951.
  2. 2.

    возар (1а и б).

    — Шlта ови људи на колима возе ?
    — запита ме када скобисмо читав ред возача.
    Вел.
    У мислима ... само о вама донесе ме чамац. Чули сте пјесму, то је пјевао мој возач. БК 1904.
Изворни текст (OCR)
во̀за̄ч, -а́ча м 1. онај који вози, који управља моторним или сличним возилом (шофер, стројовођа, машиновођа и др.). — Возач је клечао, отирући блатобране. Сим. Свим београдским трамвајима сада управљају возачи. Пол. 1951. 2. возар (1а и б). — Шlта ови људи на колима возе ? — запита ме када скобисмо читав ред возача. Вел. У мислима ... само о вама донесе ме чамац. Чули сте пјесму, то је пјевао мој возач. БК 1904.