Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

возѝка̄ње

стом 1, стр. 404

возѝка̄ње

возикање

Лема

возикање

Извор

том 1, стр. 404, редослед 28

  1. —

    гл. им. од возикати (се) возѝкати (се), -а̄м (се) несврш. и уч. возакати се.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
    — Ја сам лијепо туда возикао своју малу браћу.
    Ков. А.
    Уштиркана дадиља возикала је ... дјечја колица.
    Десн.
    Возикале му се тмасте мисли по лубањи, као и они облаци по небу.
    Гор.
Изворни текст (OCR)
возѝка̄ње с гл. им. од возикати (се). возѝкати (се), -а̄м (се) несврш. и уч. возакати се. — Ја сам лијепо туда возикао своју малу браћу. Ков. А. Уштиркана дадиља возикала је ... дјечја колица. Десн. фиг. Возикале му се тмасте мисли по лубањи, као и они облаци по небу. Гор.