во̀зити
возити
Лема
возити
Извор
том 1, стр. 405, редослед 3
- 1.а.
(трп. прид. во̏жен) несврш. покретати превозно средство или управљати њим.
— Отелила крава вола да вози у јарму кола. Н. посл.
Веслачи не одговарају, но одмјерено возе.
Авион којим је отпутовао наш тим ... возила је најбоља посада. Пол. 1957.
- 1.б.
преносити, премештати превозним средством.
— Возио нас је наш домаћин ... сеоским путем.
Ваља тога клипана премјестити ... у комору да вози гној.
- 1.в.
кретати се(о возилу), саобраћати, пловити.
— Таљиге су возиле пуним касом по неравној калдрми. Ћос.
- 1.б.
Влак вози пуном паром. Јонке. фиг. А посредини вароши вози и гуци Лашва измењена, замућена и порасла. Андр. И.
- 2.
ва́љати, носити.
— Сава вози дрвље и камење.
- 3.
фиг. мицати, покретати.
— Листови су били широм отворени свакоме ко је могао само »пером возити«.
- 4.
ходајући бацати у страну (обично уз реч: руке, лакат).
— Укрутила врат, и руке вози као људи који својем послу дају необично значење.
Фразе
~ на се пом. возити, веслатинатраг.
~ на једним (истим) колима слагати се, бити у пријатељским односима с ким.
Пододреднице
1. кретати се, пловити. — Возила се по мору галија. НП Вук. 2. ићи, путовати превозним средством. — Боље је цигански се возити него пјешке ићи. Крл
Изворни текст (OCR)
во̀зити, во̏зӣм (трп. прид. во̏жен) несврш. 1. а. покретати превозно средство или управљати њим. — Отелила крава вола да вози у јарму кола. Н. посл. Вук. Веслачи не одговарају, но одмјерено возе. Ћип. Авион којим је отпутовао наш тим ... возила је најбоља посада. Пол. 1957. б. преносити, премештати превозним средством. — Возио нас је наш домаћин ... сеоским путем. Чол. Ваља тога клипана премјестити ... у комору да вози гној. Јонке. в. кретати се(о возилу), саобраћати, пловити. — Таљиге су возиле пуним касом по неравној калдрми. Ћос. Б. Влак вози пуном паром. Јонке. фиг. А посредини вароши вози и гуци Лашва измењена, замућена и порасла. Андр. И. 2. ва́љати, носити. — Сава вози дрвље и камење. НП Вук. 3. фиг. мицати, покретати. — Листови су били широм отворени свакоме ко је могао само »пером возити«. Скерл. 4. ходајући бацати у страну (обично уз реч: руке, лакат). — Укрутила врат, и руке вози као људи који својем послу дају необично значење. Кал.