во̀лети
волети
Лема
волети
Извор
том 1, стр. 409, редослед 15
- 1.а.
ијек. во̀љети (трn. прид во̏љен) несврш. (кога, што; ређе коме, чему) а. осећати љубав, наклоност, приврженост према коме или чему која се оснива на заједници идеала, крвног сродства и сл.: ~ домовину, ~ децу, ~ уметност, ~ рад.
— Генерал воли глазбу неизмјерно. Цар
- 1.б.
осећати љубав према коме која се оснива на привлачности супротних полова.
— Али ја ни једне друге осим тебе не волим, ја се не могу другом оженити.
Ој, дјевојко ... реци да ми волиш.
Знаш ли, душо, да те неко големо воли?
- 1.в.
радо слушати, читати, гледати, радо се служити чим, уживати у чему: ~ једнога писца, глумца, ~ вечер на мору, ~ рибу, ракове (као јело), ~ вино (као пиће).
- 1.г.
имати склоност, приврженост према какву занимању, послу, игри и сл.:~ путовати, ~ радити ручни рад, ~ шах и сл.
- 1.д.
осећати радост, задовољство због чега.
— Зато би х био волио да се цијели тај посао како тако забашури.
Ја сам волела да од вас ништа не тражим.
- 2.а.
осећати већу склоност или приврженост према коме или чему, давати коме или чему предност или преимућство, радије чинити једно него друго (понекад през. волијем).
dialectal— Њезина тетка Шерифа ... волила је Хусеину него Алипаши Видаићу.
Волим да одлежим једно запаљење плућа него једну министарску кризу.
Неки расад и усев волије песак, неки креч, неки иловачу.
- 2.б.
у суперлативном значењу.
— Он ... најволи читати ... вијести са берзе.
Пододреднице
уз. повр. — Ви се обадвоје узајамно волите. Лаз. Л. Док је била млада, вољела се она с господом у селу, а послије ... са сваким. Ивак
Изворни текст (OCR)
во̀лети, во̏лӣм, ијек. во̀љети (трn. прид. во̏љен) несврш. 1. (кога, што; ређе коме, чему) а. осећати љубав, наклоност, приврженост према коме или чему која се оснива на заједници идеала, крвног сродства и сл.: ~ домовину, ~ децу, ~ уметност, ~ рад. — Генерал воли глазбу неизмјерно. Цар Е. б. осећати љубав према коме која се оснива на привлачности супротних полова. — Али ја ни једне друге осим тебе не волим, ја се не могу другом оженити. Вес. Ој, дјевојко ... реци да ми волиш. Шен. Знаш ли, душо, да те неко големо воли? Бег. в. радо слушати, читати, гледати, радо се служити чим, уживати у чему: ~ једнога писца, глумца, ~ вечер на мору, ~ рибу, ракове (као јело), ~ вино (као пиће). г. имати склоност, приврженост према какву занимању, послу, игри и сл.:~ путовати, ~ радити ручни рад, ~ шах и сл. д. осећати радост, задовољство због чега. — Зато би х био волио да се цијели тај посао како тако забашури. Шен. Ја сам волела да од вас ништа не тражим. Цар М. 2. а. осећати већу склоност или приврженост према коме или чему, давати коме или чему предност или преимућство, радије чинити једно него друго (понекад през. покр. волијем). — Њезина тетка Шерифа ... волила је Хусеину него Алипаши Видаићу. Том. Волим да одлежим једно запаљење плућа него једну министарску кризу. Нуш. Неки расад и усев волије песак, неки креч, неки иловачу. Вел. б. у суперлативном значењу. — Он ... најволи читати ... вијести са берзе. Коч.