Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

во̏ђа

мтом 1, стр. 403

во̏ђа

вођа

Стална адреса

Лема

вођа

Извор

том 1, стр. 403, редослед 4

  1. 1.

    (ген. мн. во̑ђа̄) = вођ (?).

    ген. — генитивмн. — множина
    — Срамота би била пред војском да јој се вође кољу.
    Том.
    И умјетник ... мора да буде духовни вођа људи. КХ 193б. фиг. Осећање није и не мора увек да буде поуздан вођа.
    Мил.
    Ж.
  2. 2.

    водич (3): ~ кроз музеј.

  3. 3.

    управитељ, пословођа.

    — Посиловић, вођа загребачке продаваонице.
    Сим.
  4. 4.

    ж вођица (1).

    ж — женски род
    — Иде м̏арко гњеван, невесео, НШарцу коњу вођу отпустио.
    НП Вук

Фразе

~ навале спорт. средњи играч навалне петорке у ногомету, фудбалу, центарфор.
Изворни текст (OCR)
во̏ђа м (ген. мн. во̑ђа̄) 1. = вођ (?). — Срамота би била пред војском да јој се вође кољу. Том. И умјетник ... мора да буде духовни вођа људи. КХ 193б. фиг. Осећање није и не мора увек да буде поуздан вођа. Мил. Ж. 2. водич (3): ~ кроз музеј. 3. управитељ, пословођа. — Посиловић, вођа загребачке продаваонице. Сим. 4 ж вођица (1). — Иде м̏арко гњеван, невесео, НШарцу коњу вођу отпустио. НП Вук.