во̏ђица
вођица
Лема
вођица
Извор
том 1, стр. 403, редослед 11
- —
дем. од вођа (обично презр.).
— КУхваћена је маса вођа и вођица беле и плаве гарде. Дед. В. во̀ђица и во̏ђица? ж 1. мн. узда, дизгини; исп. војке.
— Кочијаш држи у руци вођице и чека да пође.
Дјед стајаше коњу с чела, држећи га за вођице.
2. врста веза.
— Вез на чарапама, као вођице.
Рј. Кошуљи је оплеће везено на вођице, ошве.
3. техн. а. направа за одређивање величине и облика неког предмета, узорак, шаблон.
б. мн. део механичке направе која води и регулише деловање саме направе.
— Задње платно ... се навлачи помоћу нарочитих ... вођица.
Изворни текст (OCR)
во̏ђица? м дем. од вођа (обично презр.). — КУхваћена је маса вођа и вођица беле и плаве гарде. Дед. В. во̀ђица и во̏ђица? ж 1. мн. узда, дизгини; исп. војке. — Кочијаш држи у руци вођице и чека да пође. Глиш. Дјед стајаше коњу с чела, држећи га за вођице. Гор. 2. врста веза. — Вез на чарапама, као вођице. Вук Рј. Кошуљи је оплеће везено на вођице, ошве. Љуб. 3. техн. а. направа за одређивање величине и облика неког предмета, узорак, шаблон. Р-К Реч. б. мн. део механичке направе која води и регулише деловање саме направе. — Задње платно ... се навлачи помоћу нарочитих ... вођица. Поз. 1948.