Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

војѐва̄ње

стом 1, стр. 406

војѐва̄ње

војевање QA: high

Лема

војевање

Извор

том 1, стр. 406, редослед 21

  1. 1.

    гл. им. од војевати војѐвати, во̀јује̄м (р. прид. во̏јевао, -а̄ла) несврш. 1. водити рат, ратовати; суделовати, учествовати у рату.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицар. прид. — радни глаголски придевприд. — придевнесврш. — несвршени глагол
    — Опет се тражи нека ти људи војују на Турчина.
    Шен.
    Замоли је да му часком каже како се звао онај индијски цар с којим је војевао Александар Велики.
    Нед.
  2. 2.

    фиг. свађати се, борити се за што.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — И друге жене ... са својим свекровима бојак војују.
    Кос.
    Руши ... ограде сталешке ... војује за природну здраву памет.
    Рад. А.
Изворни текст (OCR)
војѐва̄ње с гл. им. од војевати. војѐвати, во̀јује̄м (р. прид. во̏јевао, -а̄ла) несврш. 1. водити рат, ратовати; суделовати, учествовати у рату. — Опет се тражи нека ти људи војују на Турчина. Шен. Замоли је да му часком каже како се звао онај индијски цар с којим је војевао Александар Велики. Нед. 2. фиг. свађати се, борити се за што. — И друге жене ... са својим свекровима бојак војују. Кос. Руши ... ограде сталешке ... војује за природну здраву памет. Рад. А.