Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

во̑љан

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 412

во̑љан

вољан

Стална адреса

Лема

вољан

Варијанте

во̏љан

Извор

том 1, стр. 412, редослед 7

  1. 1.

    који чини од своје воље, добровољан.

    — Па гдје пукне
  2. 27.

    Речник српскохрватскога књижевног језикв, земљица пода ме, ту ћу вољан и ја лећи у њу. Март. Није јадник могао поднети до краја муке од глади, волео је вољним самоубиством убрзати своју смрт. Глиш.

  3. 2.

    склон, спреман, приправан.

    — Требало је видјети да ли је он вољан за акцију.
    Чол.
    За пола шоље вина и четврт литре рума војник је вољан да се са сваким туче.
    Јонке
  4. 3.

    који је добре воље, доброг расположења, расположен. —У сумрачак пробуди се Наћвар нешто вољнији.

    mathematics
    мат. — математика
  5. 4.

    који може што учинити или чим располагати, који има власт над чим, властан.

    — Вољан си са својим чинит шrа хоћеш.
    Рј. А.
    Није вољан душом дахнут! Н. посл.
    Вук
  6. 5.

    жељан.

    — И тако је очекивао вољан глас од Перке.
    Божић
  7. 6.

    који долази, произлази од свесног деловања воље, хотимичан.

    — Стил Николајевићев је једна вољна афектација.
    Богдан.
  8. 7.

    војн. који се чини по слободној вољи, слободан; исп. вољно (4).

    војн. — војничкиисп. — испореди
    — Онда их војнике вољним кораком одведох пред казан.
    Јак.
Изворни текст (OCR)
во̑љан и во̏љан, -љна, -љно 1. који чини од своје воље, добровољан. — Па гдје пукне 27 Речник српскохрватскога књижевног језикв, земљица пода ме, ту ћу вољан и ја лећи у њу. Март. Није јадник могао поднети до краја муке од глади, волео је вољним самоубиством убрзати своју смрт. Глиш. 2. склон, спреман, приправан. — Требало је видјети да ли је он вољан за акцију. Чол. За пола шоље вина и четврт литре рума војник је вољан да се са сваким туче. Јонке. 3. који је добре воље, доброг расположења, расположен. —У сумрачак пробуди се Наћвар нешто вољнији. Мат. 4. који може што учинити или чим располагати, који има власт над чим, властан. — Вољан си са својим чинит шrа хоћеш. Рј. А. Није вољан душом дахнут! Н. посл. Вук. 5. жељан. — И тако је очекивао вољан глас од Перке. Божић. 6. који долази, произлази од свесног деловања воље, хотимичан. — Стил Николајевићев је једна вољна афектација. Богдан. 7. војн. који се чини по слободној вољи, слободан; исп. вољно (4). — Онда их војнике вољним кораком одведох пред казан. Јак.