во̏љица
вољица
Лема
вољица
Извор
том 1, стр. 412, редослед 13
- 1.
дем. од воља.
- 2.
жеља.
— Која је мени невоља да ја ... ђавла изазивам на туђу вољицу.
Дим се по вољици вјетра растресао по копну с пароброда.
- 3.
добро расположење (изазвано алкохолом у веселом друштву).
— Ми се ту превијасмо као змија на трну ... а ти си негдје у Загребу растезао своје кости од погодице и добре вољице.
- 4.
својевоља, хир, ћеф, мушице.
— Знала је само то да јој је до сада свака дјетиња вољица испуњена била.
Укућанима је смијешна и претјерана та његова љубав према њиви, изгледа ми у посљедње вријеме обичном старачком чангризавом ВољИiОм. им.
Фразе
своја кућица, своја ~ најбоље, најугодније се човек осећа код своје куће.
Изворни текст (OCR)
во̏љица ж 1. дем. од воља. 2. жеља. — Која је мени невоља да ја ... ђавла изазивам на туђу вољицу. Вел. фиг. Дим се по вољици вјетра растресао по копну с пароброда. Ћип. 3. добро расположење (изазвано алкохолом у веселом друштву). — Ми се ту превијасмо као змија на трну ... а ти си негдје у Загребу растезао своје кости од погодице и добре вољице. Шен, 4. својевоља, хир, ћеф, мушице. — Знала је само то да јој је до сада свака дјетиња вољица испуњена била. Шен. Укућанима је смијешна и претјерана та његова љубав према њиви, изгледа ми у посљедње вријеме обичном старачком чангризавом ВољИiОм. им.