Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

во̏љковати

несврштом 1, стр. 413

во̏љковати

вољковати

Стална адреса

Лема

вољковати

Извор

том 1, стр. 413, редослед 2

  1. 1.

    по својој вољи радити, живети.

    — Са судбином мојом и народном нек Љубиша суди и вољкује.
    Јакш. Ђ.
  2. 2.в.

    живети задовољених жеља, уживати. В. пр. уз гл. им. вољковање.

    в. — (после броја) векгл. — глагол, глаголскиим. — именица
Изворни текст (OCR)
во̏љковати, -кује̄м несврш. 1. по својој вољи радити, живети. — Са судбином мојом и народном нек Љубиша суди и вољкује. Јакш. Ђ. 2. живети задовољених жеља, уживати. В. пр. уз гл. им. вољковање.