во̏љко̄ст
вољкост QA: medium
Лема
вољкост
Извор
том 1, стр. 413, редослед 3
- 1.
добро, угодно расположење.
— Левко осјети у своме срцу неку слатку таштину и тиху вољкост.
- 2.
готовост, спремност, приправност.
— Тако се снажно напео и с толико вољћкости, гдадан вук кад ухвати овна. Бен. в6љно и во̏љно прил.
- 1.
добре воље, добровољно, радо.
— Ако неће вољно, нека иде насилу
— млада је, навикнуће се!
Сложни будите, па вољно придонес'те што на вас спане.
- 2.
с вољом, приправно, спремно, готово.
— Нити је он више причао онако вољно, нити смо га ми пажљиво слушали.
Појури онамо тако вољно те се чинило као да и не додирује ногама земљу.
- 3.
хотимице; намерно, свесно.
— Песимистички гледају на живот, па га се често И вољно ослобађају.
- 4.
(у именичкој служби) с војн. заповест у војсци којом се допушта да се може напустити строј.
— Неколико пута постројавали су се за покрет, па поново добијали вољно.
Фразе
на месту вољно! војн. заповест у војсци која војницима допушта да у строју стоје слободно, по вољи.
Изворни текст (OCR)
во̏љко̄ст, -ости ж 1. добро, угодно расположење. — Левко осјети у своме срцу неку слатку таштину и тиху вољкост. Шов. 2. готовост, спремност, приправност. — Тако се снажно напео и с толико вољћкости, гдадан вук кад ухвати овна. Бен. в6љно и во̏љно прил. 1. добре воље, добровољно, радо. — Ако неће вољно, нека иде насилу — млада је, навикнуће се! Јакш. Ђ. Сложни будите, па вољно придонес'те што на вас спане. Буд. 2. с вољом, приправно, спремно, готово. — Нити је он више причао онако вољно, нити смо га ми пажљиво слушали. Петр. В. Појури онамо тако вољно те се чинило као да и не додирује ногама земљу. Вел. 3. хотимице; намерно, свесно. — Песимистички гледају на живот, па га се често И вољно ослобађају. Панд. 4. (у именичкој служби) с војн. заповест у војсци којом се допушта да се може напустити строј. — Неколико пута постројавали су се за покрет, па поново добијали вољно. Ћоп.