Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

во̑љко

прилтом 1, стр. 412

во̑љко

вољко

Лема

вољко

Варијанте

во̏љко

Извор

том 1, стр. 412, редослед 15

  1. 1.

    (комп. во̀љкије̄) 1 по вољи, угодно, пријатно: ~ при души, осећати се ~.

    комп. — компаратив
    — Крв тече опет вољко по нашим жилама.
    Шен.
  2. 2.

    с вољом, драге воље, добровољно, радо.

    с — средњи род
    — Видим да радо и вољко подносите све што је на вас бог послао.
    Јонке
  3. 3.

    приправно, спремно.

    — Што ли уради са мном?
    — Ништа, Војо, шта бих радила
    — вољко ће она.
    Буд.
Изворни текст (OCR)
во̑љко и во̏љко прил. (комп. во̀љкије̄) 1. по вољи, угодно, пријатно: ~ при души, осећати се ~. — фиг. Крв тече опет вољко по нашим жилама. Шен. 2. с вољом, драге воље, добровољно, радо. — Видим да радо и вољко подносите све што је на вас бог послао. Јонке. 3. приправно, спремно.— Што ли уради са мном? — Ништа, Војо, шта бих радила — вољко ће она. Буд.