во̀њати
воњати
Лема
воњати
Извор
том 1, стр. 413, редослед 15
- —
(чим, на што, по чему) пуштати, ширити воњ (угодан или неугодан), мирисати, пахнути; заударати.
— Воњам сав по диму. Матош. Зидови воњаху тамјаном и кавом. Петр. В. По сумрачним влажним буквицама на трулеж је воњала тврда гљива. Ћоп. фиr. Њене ријечи ... воњале по утјехи.
Изворни текст (OCR)
во̀њати, -а̄м несврш. (чим, на што, по чему) пуштати, ширити воњ (угодан или неугодан), мирисати, пахнути; заударати. — Воњам сав по диму. Матош. Зидови воњаху тамјаном и кавом. Петр. В. По сумрачним влажним буквицама на трулеж је воњала тврда гљива. Ћоп. фиr. Њене ријечи ... воњале по утјехи. Ђал.