во̏ћка

воћка

Лема

воћка

Извор

том 1, стр. 414, редослед 31

1.
(дат. -ћки) дрво на којем расте воће: родна ~, племенита ~, процветале воћке.
дат. — датив
2.
плод (појединачни) са таквог дрвета.
— Тврд је орах воћка чудновата.
Њег.
Зрела воћка сама пада. Н. посл.
Вук

Фразе

забрањена ~ в. забрањено воће, уз воће (изр.).

Изворни текст (OCR)

во̏ћка ж (дат. -ћки) 1. дрво на којем расте воће: родна ~, племенита ~, процветале воћке. 2. плод (појединачни) са таквог дрвета. — Тврд је орах воћка чудновата. Њег. Зрела воћка сама пада. Н. посл. Вук.