враго̀лија
враголија
Лема
враголија
Извор
том 1, стр. 416, редослед 20
- —
(обично мн.) враголаст поступак, духовита шала, досетка, пошалица. К 1950.
— Знао ти је хиљаду враголија. Ако се с пута враћа, он залаје те узбуни псе, или закукуриче те узбуни петлове. Вес. Тек што није Рекла опет неку враголију. Сек. фиг. Ужива у тим враголијама судбине и ратне среће.
Изворни текст (OCR)
враго̀лија ж (обично мн.) враголаст поступак, духовита шала, досетка, пошалица. — Знао ти је хиљаду враголија. Ако се с пута враћа, он залаје те узбуни псе, или закукуриче те узбуни петлове. Вес. Тек што није Рекла опет неку враголију. Сек. фиг. Ужива у тим враголијама судбине и ратне среће. К 1950.