вра̑г

бојати се (чеrа) као ~ тамјана зазирати (од чега), избегавати (што), не трпети, не подносити (што); до враrа ! до сто врагова ! иди до врага ! к врагV (ишао, нек иде)! нека те ~ носи ! ~ те однео! и сл. нар. клетве којима се некоме жели зло; дошао је ~ по своје ! зло је на видику, спрема се зло; јест, врага ! никако, нипошто; као ~ у мало воде (живети) веома тескобно, тешко(живети); коrа враrа! што? зашто? (кад се говори у љутини или се што одбија); који му је ~ што му је; не да му враг мира (мировати) увек нешто подузима, копка; неки се ~ кува нешто се спрема; не лези враже ! зло може увек доћи, настати; није ђаво него ~ исто је (каже се обично за нешто рђаво); није то без враrа нема ту шале; није ~ тако црн а) није несрећа тако велика; б) није тако зао (онај о коме се говори); ни ~ (неће, не може) нико (неће, не може); онде где је ~ рекао лаку ноћ запуштен, забитан крај; по врагу пећи одати се злу, покварити се; послати кога к врагу зажелети коме зло; при врагу бити далеко или на злу путу бити; прођи се врага ! мани се зла, напусти рђав посао; стари ~ вулг. стари човек, старац; с врагом ручати (вечерати), с врагом се побратити, врагу душу записати, предати се врагу одлучити се на зла дела; с врагом тикве сејати, садити рђаво проћи; тражити врага (са) свећом намерно се излагати злу; види врага ! гле ! г ле! ; врага! при одрицању: никако, ни говора;