Одредница

вра́жијӣ

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 417

вра́жијӣ

вражији

Стална адреса

Лема

вражији

Варијанте

вра̏жијӣ

Извор

том 1, стр. 417, редослед 29

  1. 1.

    = вражји 1. који се односи на врагове.

    — Вражје племе позоба народе.
    Њег.
    Јер би тада вражјег посла било.
    Бог.
    Каква вражја дизентерија?
    Фелд.
  2. 2.

    фиг. враголаст, несташан, немиран.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Вражје очи, вражје очи!
    — говорио твој
    Шимун.
    Гор. Вражје ли мале!
    — једра као јабука.
    Војн.
  3. 3.

    ниједан, никакав.

    — Да је сваки
    Дан.
    Божић, не би било дуба вражијеrа. Н. посл.
    Вук

Фразе

ни ~ ни један, нико. — Ни вражји се на нас блатом не набаци!
В 1885
Изворни текст (OCR)
вра́жијӣ и вра̏жијӣ, -а̄, -е̄ = вражји 1. који се односи на врагове. — Вражје племе позоба народе. Њег. Јер би тада вражјег посла било. Бог. Каква вражја дизентерија? Фелд. 2. фиг. враголаст, несташан, немиран. — Вражје очи, вражје очи! — говорио твој Шимун. Гор. Вражје ли мале! — једра као јабука. Војн. 3. ниједан, никакав. — Да је сваки дан Божић, не би било дуба вражијеrа. Н. посл. Вук.