вра́нити

вранити

вранити

том 1, стр. 418, редослед 20

—
црнити, бојити Петр. В.
в. — (после броја) век
што у врано, црно. — Вранила је косу.

~ се

истицати се црном бојом. — У виноградима чокоће се не врани гроздовима. Ћос. Д

истицати се црном бојом.

Изворни текст (OCR)

вра́нити, вра̑нӣм несврш. црнити, бојити што у врано, црно. — Вранила је косу. Петр. В.