вра̏тница
вратница
Лема
вратница
Извор
том 1, стр. 421, редослед 22
- 1.
(обично мн.) врата на огради имања, дворишта и сл. исплетена од прућа или направљена од дрвета; крило таквих врата.
— Вратнице понајвише стоје на путу и затварају се да не иде марва у поље; или на тору.
Рј. На сваким вратницама дочекивале су нас снаше.
Залупише жестоко вратнице.
Волови сами стадоше пред вратницом.
- 2.
оквир у који су усађена врата; греда у оквиру врата, довратник.
— На мала врата није могао унићи, био би челом лупио у вратнице.
Сапуна се ... пред огледалом за бријање објешеном на десној вратници.
- 3.
анат. улазни или излазни отвор на неком органу.
— Тај орган јетра на вратницама крвотока задржава многа ... отровна тела.
Изворни текст (OCR)
вра̏тница ж (обично мн.) 1. врата на огради имања, дворишта и сл. исплетена од прућа или направљена од дрвета; крило таквих врата. — Вратнице понајвише стоје на путу и затварају се да не иде марва у поље; или на тору. Вук Рј. На сваким вратницама дочекивале су нас снаше. Чол. Залупише жестоко вратнице. Драж. Волови сами стадоше пред вратницом. Ћос. Д. 2. оквир у који су усађена врата; греда у оквиру врата, довратник. — На мала врата није могао унићи, био би челом лупио у вратнице. Шен. Сапуна се ... пред огледалом за бријање објешеном на десној вратници. Фелд. 3. анат. улазни или излазни отвор на неком органу. — Тај орган јетра на вратницама крвотока задржава многа ... отровна тела. Ђаја.