Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

вра̑ч

мтом 1, стр. 422

вра̑ч

врач

Стална адреса

Лема

врач

Извор

том 1, стр. 422, редослед 22

  1. 1.а.

    = врачар а. лечник, лекар; онај који лечи народним лековима уз разне враџбине.

    folk
    нар. — народски
    — Кад на вас дође какова болест, треба звати врача, је л?
    Шен.
  2. 1.б.

    онај који врачањем погађа прошлост и прориче будућност; исп. гаталац, гатар.

    исп. — испореди
    — Никакав занат није кориснији међу простадијом и незналицама као што је врача.
    Љуб.
  3. 2.

    онај који се стара о култним обредима, свештеник примитивних религија; чаробњак, вештац, маг.

    — Ескими верују у чудовишта и зле духове на које могу утицати само њихови врачеви.
    Петр. М.
Изворни текст (OCR)
вра̑ч, вра́ча м 1. = врачар а. нар. лечник, лекар; онај који лечи народним лековима уз разне враџбине. — Кад на вас дође какова болест, треба звати врача, је л? Шен. б. онај који врачањем погађа прошлост и прориче будућност; исп. гаталац, гатар. — Никакав занат није кориснији међу простадијом и незналицама као што је врача. Љуб. 2. онај који се стара о култним обредима, свештеник примитивних религија; чаробњак, вештац, маг. — Ескими верују у чудовишта и зле духове на које могу утицати само њихови врачеви. Петр. М.