Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

врача̀рија

жтом 1, стр. 422

врача̀рија

врачарија

Лема

врачарија

Извор

том 1, стр. 422, редослед 27

  1. —

    (обично мн.) = враџбина а поступак онога који врача, бајање, чарање, гатање.

    мн. — множина
    — Зашто се она, још млада, бацила на врачарије које је примала од своје баке?
    Вуков.
    б. речи и предмети којима се служи онај који врача.
    — Не помажу више ни врачарије нити ишта друго.
    Ћоп.
Изворни текст (OCR)
врача̀рија ж (обично мн.) = враџбина а. поступак онога који врача, бајање, чарање, гатање. — Зашто се она, још млада, бацила на врачарије које је примала од своје баке? Вуков. б. речи и предмети којима се служи онај који врача. — Не помажу више ни врачарије нити ишта друго. Ћоп.