Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

врбо̀ва̄ње

стом 1, стр. 424

врбо̀ва̄ње

врбовање QA: medium

Стална адреса

Лема

врбовање

Варијанте

вр̏бова̄ње

Извор

том 1, стр. 424, редослед 4

  1. 1.

    гл. им. од врбовати 4врбо̀вати, вр̀бује̄м и вр̏боватн, -бује̄м несврш. нем. 1. наговарати, утицати на некога да ступи у нечије редове, снубити, е придобијати.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголнем. — немачки
    — Почеше изреда врбовати војнике за свој табор.
    Дом.
  2. 2.

    узимати на какав посао (у најам).

    — Долазе ... власници бродова те врбују морнаре.
    Дов.
Изворни текст (OCR)
врбо̀ва̄ње и вр̏бова̄ње с гл. им. од врбовати. 4врбо̀вати, вр̀бује̄м и вр̏боватн, -бује̄м несврш. нем. 1. наговарати, утицати на некога да ступи у нечије редове, снубити, е придобијати. — Почеше изреда врбовати војнике за свој табор. Дом. 2. узимати на какав посао (у најам). — Долазе ... власници бродова те врбују морнаре. Дов.