вр̏гнути
вргнути
Лема
вргнути
Извор
том 1, стр. 424, редослед 29
- —
(имп. вр̏гни и вр̏зи аор. вр̏гнух, вр̏гну и вр̏гох, вр̏же; р. прид. вр̏гнуо, -ула и вр̏гао, вр̏гла; трп. прид. вр̏гнут; прил. пр. вр̏гнӯвши и вр̏га̄вши) сврш. = вр̏ћи 1. бацити.
— Врз'те старца на тле.
Врже чедо у пламење силно.
Тако је ... на правди боrа у тамницу вргнут.
2. а. метнути, ставити.
— Мишљасмо синоћ да ћемо морати врћи на њ луђачку кошуљу.
Вргли руке ... остраг, па ходају горе и доље по одаји.
б. оковати, спутати (о ланцима).
— Ал на лава синџир вргнут неће
3. потегнути, махнути.
— Врже џелат, пос'јече му главу.
4. добацити, досегнути (о пушчаном метку).
— Надалеко пред војском иђаху колико би вргла пушка мала.
куку преко носа потајно мрзети.
Фразе
~ кога у немар занемарити кога;
~ се на (у) кога бити (постати) сличан коме.
Пододреднице
1. бацити се. — У тиштац за њим врћ се хтеше. Март. У гложје се врже Кош. 2. оставити се, проћи се чега. — Хајдемо се врћи сваке шале. НПХ
Изворни текст (OCR)
вр̏гнути, вр̏гне̄м (имп. вр̏гни и вр̏зи; аор. вр̏гнух, вр̏гну и вр̏гох, вр̏же; р. прид. вр̏гнуо, -ула и вр̏гао, вр̏гла; трп. прид. вр̏гнут; прил. пр. вр̏гнӯвши и вр̏га̄вши) сврш. = вр̏ћи 1. бацити. — Врз'те старца на тле. Шен. Врже чедо у пламење силно. Кош. Тако је ... на правди боrа у тамницу вргнут. Петр. В. 2. а. метнути, ставити. — Мишљасмо синоћ да ћемо морати врћи на њ луђачку кошуљу. Куш Вргли руке ... остраг, па ходају горе и доље по одаји. Коч. б. оковати, спутати (о ланцима). — Ал на лава синџир вргнут неће Јакш. Ђ. 3. потегнути, махнути. — Врже џелат, пос'јече му главу. НП Вук. 4. добацити, досегнути (о пушчаном метку). — Надалеко пред војском иђаху колико би вргла пушка мала. НП Вук.