Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

врдала́ма

жтом 1, стр. 425

врдала́ма

врдалама

Лема

врдалама

Извор

том 1, стр. 425, редослед 3

  1. 1.

    и м онај који врда, неискрен, непоуздан човек, превртљивац.

    — Сад ђаволски врдаш, баш си права сељачка џуџа и врдалама.
    Рад. Д.
    То је демагог и врдалама.
    Чол.
  2. 2.

    (само ж) врдање, дволичност, избегавање обавеза.

    ж — женски род
    — Да све ка људи утанчају, да после не би било врдаламе.
    Рад. Д.
    Мартина убрзо ухвати ове моје врдаламе мале.
    Богдан.
Изворни текст (OCR)
врдала́ма ж и м 1. онај који врда, неискрен, непоуздан човек, превртљивац. — Сад ђаволски врдаш, баш си права сељачка џуџа и врдалама. Рад. Д. То је демагог и врдалама. Чол. 2. (само ж) врдање, дволичност, избегавање обавеза. — Да све ка људи утанчају, да после не би било врдаламе. Рад. Д. Мартина убрзо ухвати ове моје врдаламе мале. Богдан.