врѐба̄ч
вребач
Лема
вребач
Извор
том 1, стр. 425, редослед 16
- а.
онај који вреба, онај који чека у заседи.
— Носи удицу скривену, он је страсни вребач у гуштику.
- б.
онај који уходи, ухода, шпијун.
— Тутор пошље вребача, овај напипа где Бранко седи.
Изворни текст (OCR)
врѐба̄ч, -а́ча м а. онај који вреба, онај који чека у заседи. — Носи удицу скривену, он је страсни вребач у гуштику. Пар. б. онај који уходи, ухода, шпијун. — Тутор пошље вребача, овај напипа где Бранко седи. Игњ.