вре́дети
вредети
Лема
вредети
Извор
том 1, стр. 426, редослед 4
- 1.
ијек. вријѐдити и вријѐдјети, несврш. 1. имати вредност, ваљати имати одређену цену.
— Вреди кућа пола милиона.
Па ће узети ... снаху што злата вреди.
- 2.
бити на снази, важити, постојати.
— У византинском законодавству вредило је донекле правило да је насељеник могао лако оставити свога господара.
- 3.
сматрати се, битц сматран.
— Имају педесет форинти пензије ... па вриједе за имућне.
- 4.
(безл.) бити од користи, исплатити се.
— Са лудом и тако не вреди бочити се дуго.
За тренутке вриједило је живјети.
Фразе
не вреди ни пребијене паре (луле дувана, пушљива боба) не вреди уништа.
Изворни текст (OCR)
вре́дети, -дӣм, ијек. вријѐдити и вријѐдјети, несврш. 1. имати вредност, ваљати; имати одређену цену. — Вреди кућа пола милиона. Бар. Па ће узети ... снаху што злата вреди. Вукић. 2. бити на снази, важити, постојати. — У византинском законодавству вредило је донекле правило да је насељеник могао лако оставити свога господара. Нов. 3. сматрати се, битц сматран. — Имају педесет форинти пензије ... па вриједе за имућне. Нех. 4. (безл.) бити од користи, исплатити се. — Са лудом и тако не вреди бочити се дуго. Чипл. За тренутке вриједило је живјети. Чол.