Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

вредно̀та

жтом 1, стр. 426

вредно̀та

вреднота

Стална адреса

Лема

вреднота

Извор

том 1, стр. 426, редослед 13

  1. 1.

    (ген. мн. вредно́та̄) 1 новчани папир, вредносна хартија.

    ген. — генитивмн. — множина
    — Имутак покретан, у новцу, у вреднотама или у зградама.
    Старч.
  2. 2.

    вредност.

    — Уза све вредноте највиших умјетничких достигнућа ... морали су уочити и сву своју немоћ.
  3. 1.

    ип.

Изворни текст (OCR)
вредно̀та ж (ген. мн. вредно́та̄) 1. новчани папир, вредносна хартија. — Имутак  покретан, у новцу, у вреднотама или у зградама. Старч. 2. вредност. — Уза све вредноте највиших умјетничких достигнућа ... морали су уочити и сву своју немоћ. 1 ип.